Википедија каже да је сплав најпримитивније пловило од међусобно повезаних балвана, греда или дасака. Модерни сплавови, фиксирани уз обале река, могу користити понтоне, бурад или блокове од екструдираног полистирена. На њима су кућице за одмор - викендице и угоститељски објекти.
Новогодишње полупотонуће једног од најпопуларнијих београдских сплавова на реци Сави, познатом по тупавој музици, лако приступним наркотицима и дилерском „обезбеђењу", главна је тема друштвених мрежа.
Највећи број коментара о овом сплаву и његовоj злехудој судбини, да не кажем страдији прве ноћи 2023. године, потенцира симболику савремене Србије. За ову прилику издвајам један илустративни, сублимирани коментар:
„Ово је слика државе Србије! До пола потoнула, духовна беда нашминкана „гламуром" и кичем, а иза јефтиних кулиса крими власници, неуки гости жељни рада без мотике, свакојаке певаљке и старлете у друштву празилук џет сета, а све то док трубачи свирају, додуше другачију композицију од оне на 'Титанику'."
Сплав Србија већ три деценије почива на 4 бурета, да не кажем балвана: митови, бежање од стварности, демагогија и фрустрирани национализам. Треба ли напоменути да су та 4 бурета, између осталог, набијена и барутом таблоидне и пинкоидне производње!?
Да не би дошло до потпуног потонућа сплава Србија, постављени (митомани би рекли „изабрани") менаџер својски се труди да одржи илузију безбедног и сигурног сплаварaња. На тај сплав се хвата свакојако смеће, које плута рекама историје, па се и оно користи у циљу спасавања од тоталног потонућа.
Најгоре је то што је сплав чврсто везан за разне безбедоносне службе на обали, тако да не може ни да се откачи и крене низ Саву у Дунав ка Европи. Дакле, status quo, па зато долази до - полупотонућа.
И тако, три деценије се вртимо у зачараном кругу балвана и сплавова, док главни токови историје протичу мимо нас, подсећајући нас на речи чувеног руског писца Ивана Буњина: „Овде се ништа не мења, само је живот прошао!"